Odmah da kažem - rešenje je lako i odmah primenljivo.

Ne treba ovde ni privatizacija, ni prodaja strancima. Dovoljno je da Maja Gojković u parlamentu pritisne zvonce, pa da SNS botovi izglasaju ovakav zakon: „Svaki direktor javnog preduzeća koji ostvari gubitak u iznosu većem od jednog dinara kažnjava se zatvorom u trajanju od godinu dana.“

Ovo je jedino rešenje za srpska javna preduzeća. Jer tamo nisu problem ljudi nego - pravila. Može umesto Bajatovića da u stolicu Srbijagasa sedne ko god hoće, anđeo ili đavo - svejedno je. Dok se gubitak ne bude kažnjavao zatvorom, pare će se odlivati. A kako da se ne odlivaju? Treba zaposliti sve botove sa privatnih fakulteta, pa onda još one - bez fakulteta. Treba, zatim, isplatiti donacije, nameštene tendere, ili šta već treba da isplate - svojoj partiji, drugim partijama, ili opoziciji, zašto da ne, ljudi smo. I još, kakav je to direktor javnog preduzeća koji ne vozi najnoviji blindirani džip sa uključenom rotacijom? Pa kako onda da završe godinu bez gubitka?

Ako se neko nada da će Vučićeva smena direktora tu nešto promeniti, taj neka se seti njegovog obećanja „uhapsiću Miškovića“ - i sve će mu biti jasno. Čak i da raspišu konkurs za sve direktore i sva javna preduzeća - kasno je. Već su njihovi botovi diplomirali, doktorirali ili barem kupili diplomu na nekom privatnom fakultetu, i sad - šta? Pa ništa, samo kažem da smena direktora neće uticati na gubitke.

Niko ovde neće biti direktor niti će proći na javnom konkursu ako već nije u SNS-u ili nije na neki drugi način sa njima povezan. Jer, kao što lepo reče Dragan Marković Palma: „Ne može javno preduzeće da bude državno, a direktor samostalan. To je smešno, smešno...“

Stoga su za problem deficita preostala dva rešenja. Prvo je da Vučić promeni mentalitet srpskog naroda, a drugo - da se uvede zakon koji predlažem, a koji glasi: ko god napravi gubitak veći od jednog dinara, kažnjava se zatvorom od godinu dana. Pa kakav god da bude mentalitet starih i novih Bajatovića, neće im trebati više od pet sekundi da ga promene!

Takvu Srbiju više ne mogu ni da zamislim. Kad bi se ovakav zakon doneo, stvari bi same počele da se sređuju. Pomenuti Bajatovići, kao i svi ostali direktori-gubitaši, sami bi dali ostavku. Pismen svet bi dobio šansu, a mnogi bi je prihvatili, jer je stanje takvo da više mnogo ne mogu ni da biraju. A jednom kad u Srbiji sposoban i pošten svet dobije direktorska mesta, pa ih zadrži jer dobro radi, moguć će biti i onaj privredni rast o kome mašta premijer, dok sedi okružen vlasnicima pečenjara i ostalim draguljima kojima je poverio naša javna preduzeća.

Ostaje onda još jedno pitanje - može li u Srbiji bilo koje javno preduzeće, ikada, da posluje bez gubitaka? Može, naravno. Ko ne veruje, neka se seti sudbine NIS-a koji je od gubitaša postao profitabilna firma istog trenutka kada je firma prodata Rusima, koji naravno nisu pametniji od nas, nego su samo zatvorili tunele kojima su pare odlazile u partijske džepove.
Eto, dakle, i trećeg rešenja za gubitke javnih preduzeća, a to se rešenje zove - privatizacija. Ovo rešenje je superiorno, jer u privatnoj firmi direktori čak ne mogu ni da zamisle situaciju da završe godinu sa gubitkom, a da ostanu direktori. Pa ko voli, može i o ovom rešenju da razmisli, mada jedno rešenje ne isključuje drugo: u privatizovanim javnim preduzećima gubici se ne bi pojavljivali zbog toga što bi usledio bankrot - a u državnim zbog toga što bi direktoru za gubitak veći od jednog dinara pretila kazna od godinu dana zatvora, plus da vrati pare, naravno.

Krajnje je vreme za ovakav zakon, jer - pogledajte na šta Srbija danas liči. To je zemlja u kojoj se premijer jada narodu o tome kako su ga lagali direktori javnih preduzeća, pa pravili gubitke veće nego što je on mislio da prave. A svu razliku za koju su ga slagali, premijer onda pokriva iz smanjenja penzija.

Ako smo za to glasali, ko god je glasao - svaka mu čast.



Danica Popović